Odmah nadomak Ade Ciganlije se nalazi malo kontejnersko naselje, mesto čiji stanari žive u metalnim „kutijama“ od po 12, 13 kvadrata. Njihovi domovi nemaju sanitarne čvorove, a „sanitarni kontejneri“ koji su ranije postojali potpuno su uništeni, ili nepristupačni. Zbog toga je skoro nemoguće održati higijenu jer ne postoje toaleti, tuševi, ni sudopere, što dodatno pogoršava zdravlje ovih ljudi, pogotovo u doba korona virusa. Sa ovakvom situacijom svakodnevno pokušavaju da izađu na kraj brat i sestra iz Makiša, Kadrija i Neđmija koji se, osim sa manjkom prostora i higijene, oboje bore još i sa invaliditetom.
Oni skoro da ne napuštaju kontejner jer se jako otežano kreću, pa se samo može zamisliti kako izgleda njihova sobica, u kojoj nijedna stvar nije nikada oprana.
Kadrija i Neđmija su najpre živeli ispod Pančevačkog mosta, odakle su raseljeni prvo u naselje u selu Dren, pa u Makiš. Oni već godinama unazad ne uspevaju da reše svoje stambeno pitanje. Alternativa im je nuđena u otkupu seoskih domaćinstava, da bi zatim bilo reči o izgradnji socijalnih stanova u Ovči, koja je obustavljena jer se lokalno stanovništvo pobunilo zbog dolaska Roma. Posle ovih protesta, grad Beograd odlučio je da ne sagradi zgradu za socijalne stanove za Rome, a Kadrija i Neđmija, uprkos rešenjima za stambeno zbrinjavanje, nacrtima stana, pa čak i renderima sa izgledom zgrade u koju će biti preseljeni – ostali su u kontejnerskom naselju u Makišu.
Sa njihovim slučajem upoznate su sve nadležne institucije, koje su izabrale da se ne bave njihovim stambenim zbrinjavanjem. Ovakvo ignorisanje njihovog zdravstvenog i socijalnog položaja može da rezultira katastrofalnim posledicama, pa čak i da im direktno ugrozi život.
U novoj epizodi podkasta Inicijative A 11 razgovaramo sa Kadrijom i Neđmijom o njihovoj svakodnevnici u ovako alarmantnim uslovima. Razgovaramo i o tome kako izgleda boriti se (još uvek uzaludno) za rešenje svog stambenog pitanja, dok istovremeno strahujete od svake nadolazeće zime.
Pripremili: Danilo Ćurčić i Nađa Marković